BLA BLA BLA

nisu lose ali moje ne mozete da vidite posto sam glupa

jel vam se svidja moja slicica?bas je super ja imam takvu veliku zirafu

e a kako se stavlja ta slika??? JA sam malo tupava pa mi objasni....

udjes u PROFILE pa onda u SINGATURE onda odes na ono tinypic stavis sliku koju hoces pa onda onaj kod pastiras u mali box kao sto su ovi gde stalno pises
onda odes u nesto PERFORMANSES i tu ima svasta da se stavi DA ili NE
pa ima i nesto vezanoi za tu sliku itu treba da ti pise YES


ako ti nije jasno(sumnjam da si shvatila)ti me pozovi

ok.......malo kasnije cu

joxi samo za tebe

ovo sam sama napravila u photo shopu...
nije nesto ali za pocetak je odlicno@!@!@

aaaaaaaaaaaa
mina bas ti hvala....

lol kako je vastra

znas kako sve moze da se menja!!!!!!!!!!!????????????
moram jednom da dodjem pa da ti pokazem

ne moras ja to sve znam e bre znas koja dela sam ja tu napravila prodala zaradila eeeeeeeeee
ghde ti bre zivis alo koji je ovo vek???


LOL moraces vise casova da mi odrzis

bas je super ona glavudza!!!!!!

bas je strava ja bi volela da meni naprave tako moju glavu LOL

a pa sta bas bi biklo super xcxexexexexexexexexeeeeeeeee

kako sam napraviola nestoc na movie makeru za baby doll
ali nije jos gotovo nadam se da ce biti super dobro odlicno

za bebydoll?? onu pevacicu???
sta si za nju pravila??? OMG

kad pocinjemo sa casovima???

ka doces
pa meni ona nije losa

neznam ali mis esada sve to izmesalo tako da ga nema vise
znas koliko sam ga dugo pravila........................

e postavila sam rihanninu sliku kad se osisala
idi vidi bas je budjava

idem....
jao meni je ta beby doll budjava,,,

meni onako drogirala sae jedno vreme ne znam da li je prestala


e jovana mina pogodite ko je trenutno kod mene NA FOTELJI????????????????

e evo vZALJUBLJIVI DUHOVI - DEMONI

Robin Pauel nikada nije prisustvovala spiritistiičkoj seansi. Doduše, slušala je detaljna prepričavanja svoje prijateljice Ejmi Irving. A Ejmi i još tri devojke, uživale su u prizivanju duhova.

- To je tako mistično. Neobjašnjivo! Uopšte ne mogu da ti opišem taj osećaj. Doduše, još ni jednom nam nije uspelo da vidimo nekog duha,ali,nikad se ne zna.Moraš da probaš, to je i veoma zabavno - Ejmi je bila uporna.

Robin nikako nije mogla da se odluči. Stidela se da prizna da se pomalo i boji. Zapravo to je i bio osnovni razlog njenog nećkanja.

Nedelju dana kasnije, kada su njeni roditelji otputovali u posetu rođacima u Ohaju, Robin je konačno pristala da se u njenoj sobi održi seansa. Devojke su sačekale da padne mrak, a zatim pripremile sve za početak. Na stolu, prekrivenom belim stolnjakom, poređane su sveće, slova i brojevi, a u sredini - čaša. Na ivici čaše, svaka devojka je stavila prst i prizivanje je počelo.

- Pozivam duhove umrlih da mi se jave.Ako nekog ima u ovoj prostoriji, neka se javi - Ejmin glas je bio monoton i zastrašujući.
Robin je zažalila što je uopšte pristala na ovako nešto. Posle trećeg prizivanja, soba je utonula u potpunu tišinu. Plamen sveća, mrak, tišina i neka čudna atmosfera nabijena emocijama, učinili su da Robin oseti neobjašnjiv strah.Učinilo joj se da vreme protiče strašno sporo. Svi su ćutali. Odjednom plamen sveće je zatreperio, a čaša je počela da se pomera od slova do slova poređanih na stolu, formirajući reč ''da''.

- Ako si sa nama duše, predstavi se - zatražila je Ejmi. Čaša je polako počela da se pomera, formirajući ime - Karlos.

- Ejmi, prestani! Neko od vas namerno pomera čašu - Robin je bila ubeđena da su devojke odlučile da joj prirede grubu šalu. I to joj se nije dopalo. Ejmi ju je ćutke pogledala i progovorila:

- Ućuti Robin, konačno mi je uspelo da prizovem duha i ne nameravam da prekinem. Karlose, moja prijateljica ne veruje da si ovde, dokaži joj!

Za momenat, ništa se nije dogodilo. Onda je sto lagano počeo da se podiže sa poda. nekoliko sekundi lebdeo je u vazduhu a zatim je sa treskom vraćen na mesto. Robin je počela da oseća blagu paniku. Nečeg je zaista bilo u sobi. Mogla je to da oseti. Vazduh je bio nekako drugačiji, gušći. Telom su joj prolazili žmarci i neka čudna ledena jeza. Poželela je da prekine sve, okrene se i pobegne iz sobe. Ali Ejmin glas ju je prikovao za stolicu:

- Karlose, želimo da vidimo kako izgledaš,možeš li da nam se pokažeš?

Tišina je bila ispunjena napetim iščekivanjem i uzbuđenošću. Ta osećanja su bila gotovo opipljiva. Od jednom, u polumraku sobe se pojavilo nešto.Podsećalo je na oblačak dima, koji je polako počeo da dobija konture ljudskog tela. Pred očima zapanjenih devojaka pojavio se Karlos. Oblik nije imao nogu, bila je vidljiva samo gornja polovina tela. Snažan mišićavi torzo, usko, ispijeno lice, duga crna kosa, ostavljali su utisak patnje i bola. karlos je na sebi imao belu majicu i crnu kožnu jaknu. Vidljivi deo tela bio je obasjan nekom čudnom, bledom svetlošću, poput oreola.

U trenutku kada je prikaza podigla ruku pruživši je prema mestu na kome je ona sedela, Robin je preplavljena paničnim strahom, uz vrisak, izjurila iz sobe. Desetak minuta kasnije pridružile su joj se ostale devojke.

- Nisi smela da prekidaš seansu. Nisi smela da raskineš krug. Dođavola, Robin, prvi put nam je zaista uspelo, a ti si sve pokvarila!

Ali,pogledavši u prestrašenu Robin, Ejmi je ućutala. Ni njoj samoj, a ni ostalim devojkama nije bilo sve jedno. Sve su,iako to nisu priznavale, osetile strah.

Robin je jedva dočekala da odu. S druge strane,užasno se plašila da ostane sama. Upalila je svetla u celoj kući, pa onda, oprezno, krenula u svoju sobu. Na stolu su još uvek gorele sveće. Pokupila je čašu i razbacane papiriće sa slovima i brojevima, i sve bacila u kantu za smeće. Pažljivo je pregledala sobu, ni sama ne znajući šta traži. Zapravo, sve je bilo na svom mestu. Zaspala je u zoru.

Sutradan su se vratili njeni roditelji.Uveče je odbila Ejmin poziv da izađu i umorna, otišla rano u krevet. Probudilo ju je nešto. Nešto nedefinisano. ružan san. Možda. Sanjala je Karlosa. Bar joj se tako učinilo. Njegove snažne ruke su je dodirivale svud po telu. Već potpuno budna, užasnuto je shvatila da to nije san. Lebdeći iznad kreveta, obasjan bledom svetlošću, bio je Karlosov duh.

Robin je, kao paralisana, buljila u bestelesnu figuru koja je polako bledela.Sledećeg trenutka, osetila je kako se nešto uvlači pod ćebe kojim je bila pokrivena.Osetila je snažni stisak muške ruke na mišici, i milovanje. Telo joj je bilo potpuno ukočeno, i koliko god pokušavala, nije mogla da pomeri ni prst na ruci.

- Čula sam reči na španskom jeziku. To je bio Karlos. Karlos je vodio ljubav samnom. A ja nisam mogla da pobegnem. Ne znam tačno koliko je sve trajalo.Posle izvesnog vremena, osetila sam da mogu da se pomerim. Pobegla sam u kupatilo. Nisam verovala da se to zaista i dogodilo. Sve dok na mišici nisam ugledala modrice - tragove prstiju,tačno na onom mestu gde sam osetila stisak nečije ruke. Četiri otiska sa unutrašnje strane i jedan sa spojašnje strane ruke.

Roditelji joj nisu poverovali. Ali, nekoliko dana kasnije, bili su primorani da nešto preduzmu. Ogromni podočnjaci, nervoza i strah, svedočili su o neprospavanim noćima. Za nedelju dana, Robin je smršala pet kilograma. Posle svake noći, na njenom telu su se pojavljivale modrice i ugrizi sa jasno vidljivim otiscima zuba. Karlos je bio veoma grub ljubavnik.

Ajlin Preskot, medijum, pristala je da pomogne. Na spiritističkoj seansi kojoj su prisustvovali i Robin i njeni roditelji, razjašnjen je deo misterije. Karlos Ribera, dvadesetogodišnji član ulične bande Crni panteri iz Čikaga, izboden je nožem u tuči tri godine ranije. Izdahnuo je na putu do bolnice. Ajlin Preskot i Pauelovi, uspeli su da pronađu Karlosovu sestru, koja je potvrdila priču. Ajlin Preskot kaže:
- Karlos nije želeo da prihvati činjenicu da je mrtav. Želeo je da živi. Zbog toga je i ostao u ovom svetu. Slučajno prizvan prilikom seanse u kući Paulevoh, zaljubio se u Robin, ne shvatajući da više nije telesno biće. Na neki način, Karlosov duh je postao energetski vampir. Jer životna energija koju je uzimao od Robin, pothranjivala je njegovu iluziju da je još uvek živ. nasuprot njemu, Robin je osećala sve veću slabost, baš zbog gubitka energije.

Tokom sledećih nekoliko seansi, Ajlin je uspela da ubedi Karlosov duh da ostavi Robin. Pomirivši se sa tim da je mrtav, Karlos je napustio dom Paulevih i pronašao svoj mir. za uzvrat, Pauelovi su u katoličkoj crkvi platili misu za pokoj duše Karlosa Ribere.


Ovo nije jedini slučaj te vrste. Ali je, svakako, lakši slučaj. Oni teže, svedoče o postojanju fenomena inkubusa i sakubusa. Neki parapsiholozi tvrde da su inkubusi - muški duhovi - i sakubusi - ženski duhovi - zapravo direktan uzrok pojave priča o vampirima. Ovi demonski entiteti obično se uvlače u spavaće sobe ljui i seksualno ih napastvuju, hraneći se njihovom životnom energijom koja im pomaže da opstanu u ovom svetu. U većini slučajeva, ljudi koje su zaveli duhovi - demoni, nemaju ništa protiv toga.

2 strasne price mislim isu strasne ali su super



U 11 sati uveče, malo provincijsko mesto Šipli u Jorkširu, već je davno utonulo u san.U dnevnoj sobi Džona i Dženet Park upalilo se svetlo.Film je bio završen.

-Vreme je za spavanje dečaci.I to važi za obojicu.
-Dženetin autorativan glas nije ostavljao mesta sumnji da to zaista i misli.

-Ali mama - trinaestogodišnji Daren je ipak pokušao.

-Bez priče momci,sutra idete u školu.Bolje bi bilo da poslušate majku - umešao se Džon, i rasprava je bila završena.

Daren i dve godine mlađi Jan su se poslušno popeli na sprat u svoju sobu. Nije im trebalo dugo da zaspe.Njihovi roditelji su nastavili da gledaju program.

Nekoliko sati kasnije, daren je otvorio oči. Nije baš tačno znao šta ga je probudilo. Neki neodređeni zvuk koji se ponavljao.A onda je začuo taj isti zvuk - kao da neko pomera veliku činiju sa voćem ne podižući je sa stola kraj prozora. Na mesečini sve je izgledalo pomalo nestvarno.Činija je bila na svom mestu, u sobi nije bilo nikoga.Na drugom krevetu, Jan je spavao mirno i Daren je gotovo ubedio sebe da mu se učinilo.
A onda je opet začuo zvuk. Ovoga puta dolazio je iz drugog pravca. Grubo struganje po vratima, Darena je podsetilo na zvuk koji proizvodi sečivo noža dok se povlači po tvrdoj površini. Možda i nije bio nož, ali je svakako u pitanju neki oštar predmet.Bio je preplašen.Sklupčan ispod pokrivača navučenog do grla,slušao je kako se grebanje ponavlja opet i opet.Nešto, ili neko, pokušavao je da provali u sobu.Od straha počeo je da plače.Grebanje se nastavilo istim intenzitetom.Činilo mu se da nikada neće prestati.A onda je, odjednom, prestalo.Jan je i dalje spavao.U strahu da će ga probuditi, a ne usuđujući se da se pomakne i priđe vratima, Daren je jecajući zaspao.

-Ne verujem ti - Jan je bio ubeđen da njegov brat laže samo da bi ga uplašio.

Ali uveče, kada je kuća utonula u mrak, grebanje po vratima se ponovilo.Oba dečaka su čula isto.

-To su miševi - tvrdio je uplašeni Jan.

-Ne, miševi su mali, ovo su sigurno neki ogromni pacovi - Daren je pokušavao da u to ubedi i sebe i brata.Grebanje i struganje ponavljalo se iz noći u noć,tokom dve nedelje.U međuvremenu, u spavaćoj sobi Džona i Dženet Park,odigravalo se nešto slično.Svake noći, budili su ih čudni zvuci koji su dopirali iz plakara u uglu.Nekada je to bilo glasno šuškanje, kao da neko pretura po unutrašnjosti plakara.Drugi put odsečno grebanje po drvetu, i zvuk - kao da neko hoda po šljunku - kaže Dženet.

Onda su iz kuće počele da nestaju njihove lične stvari.Džon je dva dana tražio svoje naočare za čitanje, sasvim siguran da ih je ostavio na noćnom ormariću.Prevrnuo je celu kuću dva puta.Trećeg dana,pronašao je naočare na onom istom mestu,gde ih je i ostavio - na noćnom ormariću. Stvari i sitnice koje su Parkovi svakodnevno koristili nestajale bi, a zatim se pojavljivale posle nekoliko sati ili dana,uvek na istim mestima.

Slučaj su prijavili policiji,tvrdeći da im kuću sigurno pohode duhovi,iako u tako nešto nikada nisu verovali.

-Duhovi ne postoje - bio je kategoričan detektiv Džeri Stein - neko izgleda želi da se našali sa vama.

Čudne stvari su se događale već mesec dana.Niko, pa ni profesionalni lovci na parapsihološke fenomene koje su u međuvremenu Parkovi pozvali iz Londona, nisu pronašli ni objašnjenje, a ni uzrok ovome.Tačno posle mesec dana, Dženet Park je doživela zastrašujuće iskustvo.

Sama u kući, Dženet je odlučila da sunčani dan iskoristi za spremanje dečije sobe.Soba na spratu, po količini nereda, podsećala je na bilo koju drugu dečiju sobu.U jednom trenutku, Dženet je pogledala kroz sobu. U jednom trenutku, Dženet je pogledala kroz prozor.A tada,tačno u nivou prozora ugledala je dva metra visoku figuru muškarca,iscerenog lica.

-Lice mu je imalo izraz užasne zlobe.Gledao me je sa takvom mržnjom da, za trenutak, nisam mogla ni da se pomaknem.Bio je obučen u odeću iz XIX veka.I sve se dogodilo usred dana.Jednostavno je bio tamo,zureći u mene kroz prozor na drugom spratu kuće.

Dženet je počela da vrišti.Uspevši konačno da se pomeri,istrčala je iz dečije sobe snažno zalupivši vratima, i sjurivši se niz stepenište,zaključala se u kupatilu, u prizemlju kuće.Posle petnaestak minuta sakupila je dovoljno hrabrosti da se vrati na sprat, ali muškarca u arhaičnoj odeći nije bilo nigde.Tokom sledećih nekoliko dana,svaki član porodice video je istu prikazu.

Nekoliko dana kasnije,dečaci su,pripremajući se za spavanje,primetili da "nešto" pomera čaršave Darenovog kreveta.Okrenuli su krevet u stranu i užasnuti,pobegli iz sobe.Na podu,ispod kreveta,ležala je figura obučena u crno,sa crnom kapuljačom na glavi.Jedino što su jasno videli bile su crvene svetleće oči.

Vrhunac ove noćne more dogodio se već sledeće noći.Kroz poluspuštene zavese mesečina je obasjavala dečiju sobu.Nešto je probudilo Jana i odjednom je postao svestan nečijeg prisustva.A zatim je, na bledoj svetlosti mesečine,ugledao obrise visoke figure u crnom ogrtaču,glave pokrivene kapuljačom.U momentu kada je figura počela da mu se približava lebdeći preko kreveta, Janov strah je dosegao razmere užasa i panike:

-Video sam crvene oči.Kao da je neko pritisnuo prekidač za svetlo,oči su postale crvene,ogromne.Gledale su me.Bilo mi je strašno hladno i nešto je u sobi zamirisalo na zapaljenu gumu, i nisam mogao da se pomerim, a te crvene oči su ulazile u mene i pekle me iznutra.

Prikaza je nestala iznenada.Sutradan se Jan razboleo.I u groznici,na ivici smrti,sa temperaturom od četrdeset stepeni,stalno je spominjao crvene oči.

Parkovima je definitivno prekipelo.Pokupili su decu i preselili se kod rođaka.Džon je pozvao sveštenika da očisti kuću od duhova,zlih sila,demona,šta god bilo.sveštenik je kasnije ispričao:

- Dok sam čitao molitve i prskao svetom vodicom prostorije,začuo sam vrisak.Siguran sam da je bio muški glas.Onda su predmeti počeli da lete po kući.Kao da ih je neko, u stravičnom besu,bacao svuda okolo.Smrad sumpora i sagorele gume,baš onakav kakav je Jan zapamtio, izbijao je iz zidova.I hladnoća.Jeziva hladnoća,kakvu nikada u životu nisam osetio.

Prošlo je tačno 2 meseca od one aprilske večeri 1977. godine.Džon, Dženet,Jan i Daren Park,vratili su se kući.Ni jedno od njih više nije susrelo duha koji ih je terorisao.Niti je uspeo da pronađe odgovarajuće objašnjenje za ono što im se događalo.

ana sta ti je ovo??

PA JESI LI PROCITALA???????????????

NEKE PRICE !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

aha
procitala sam bas je super....

VRATILA SAM SE!!!!!!!!!!!!!!!!!

eeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee

pitam se zasto te toliko dugo nije bilooooooooooooo???stvarno ne znam


BACK

ANA vi ste svi KOMPJUTEROKRADLJIVCI!!!
zato nisam bila